Projektovanje građevinskih objekata

Projektovanje građevinskih objekata

U vreme lovačko-sakupljačkih zajednica, ljudi su živeli u stalnom u pokretu, staništa su bila privremena i potreba za planiranjem nije bila velika. Materijal za privremena naselja nalazili su u svojoj neposrednoj okolini.

Vremenom, čovek je razvio znanja i sposobnosti da prirodu i predmete prilagodi svojim potrebama i nomadski način života ustupio je mesto prvim naseljima, i kasnije, nastajanjem i razvijanjem gradova.

Današnji objekti po vrednosti, tehnologiji i složenosti daleko prevazilaze objekte od pre samo 100 do 200 godina i mogućnost improvizacije zbog redosleda gradnje i međusobnog uticaja elemenata je sve manja. Iz ovih razloga zakonska regulativa je sve stroža i više nije dozvoljeno zidanje ni najjednostavnijih objekata bez projekta, koji je uslov za dobijanje dozvole za gradnju. Ukoliko investitor to želi, na nivou idejnog rešenja (IDR) ili u slučaju složenijeg objekta generalnog projekta (GNP), može se razraditi više varijantnih rešenja i odabrati ono pravo.

Projektovanje gradjevinskih objekata (2)

Vrste tehničke dokumentacije

Generalni projekat

Generalni projekat (GNP) ima za cilj sagledavanje resursnih i prostornih mogućnosti i ograničenja izgradnje objekta, sa zadatkom da se kroz postupke vrednovanja usvoji generalna koncepcija, makrolokacijska i prostorna dispozicija objekta, utvrde osnovne funkcionalne, tehnološke i tehničke karakteristike objekta, etapnost gradnje, uslovi eksploatacije, odnos prema prostoru i životnoj sredini, kao i osnove za ekonomsku analizu. Ukoliko je tokom izrade GP-a analizirano više varijantnih rešenja, vrši se izbor optimalne varijante na osnovu prirodnih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih, funkcionalnih, ekoloških i drugih uslova.

Generalni Projekat radi se za potrebe izrade prethodne studije opravdanosti (čl. 113.ZPI) i podleže reviziji – stručnoj kontroli projekta (čl. 131. ZPI)

Idejno rešenje (IDR)

Idejno rešenje je prikaz planirane koncepcije objekta, sa prikazom i navođenjem svih podataka neophodnih za utvrđivanje lokacijskih uslova. Služi i kao deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije (čl. 117a. ZPI).

Idejni projekat (IDP)

Idejni projekat je skup međusobno usaglašenih projekata kojima se određuju: namena, položaj, oblik, kapacitet tehničko-tehnološke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva za objekat. Služi za potrebe izrade studije opravdanosti (čl. 114. ZPI) i podleže reviziji (stručnoj kontroli) projekta (čl. 131. ZPI).

Projekat za građevinsku dozvolu (PGD)

Projekat za građevinsku dozvolu je skup međusobno usaglašenih projekata kojim se definišu položaj i kapacitet objekta na lokaciji, funkcionalnost sa stanovišta tehnoloških i drugih zahteva, prostorno oblikovanje, izbor konstruktivnog sistema, dimenzionisanje glavnih elemenata konstrukcije, načelni izbor građevinskih materijala, instalacija i opreme, čime se obezbeđuje ispunjenost lokacijskih uslova i osnovih zahteva za objekat.

Projekat za izvođenje (PZI)

Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata neophodnih za izvođenje građevinskih, zanatskih, instalaterskih i drugih radova, kojim se utvrđuju građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacija, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta, kao i uslovi održavanja objekta.

Projektom za izvođenje razrađuju se detalji i tehnološka rešenja koji su određeni projektom za građevinsku dozvolu, kao idejnim projektom za rekonstrukciju objekta. Izrada PZI je obavezna za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola i za izvođenje radova na rekonstrukciji, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (čl. 145. ZPI), osim za objekte kategorije „A“, kao i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na PZI u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu od požara.

Projekat izvedenog objekta (PIO)

Predstavlja skup međusobno usaglašenih projekata sa prikazom svih detalja izgrađenog objekta neophodnih za utvrđivanje njegove podobnosti za upotrebu. Izrađuje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korišćenja i održavanja objekta.

Redosled označavanja projekata u tehničkoj dokumentaciji obavezan je po ovoj nomenklaturi:

  • Arhitektura
  • Konstrukcija i drugi građevinski projekti
  • Hidrotehničke instalacije
  • Elektroenergetske instalacije
  • Telekomunikacione i signalne instalacije
  • Mašinske instalacije
  • Tehnologija
  • Saobraćaj i saobraćajna signalizacija
  • Spoljno uređenje, pejzažna arhitektura i hortikultura
  • Pripremni radovi

Kategorizacija objekata izvršena je na klase prema stepenu složenosti u četiri kategorije:

  • A zgrade – nezahtevni objekti
  • B zgrade – manje zahtevni objekti
  • V zgrade – zahtevni objekti
  • G – inženjersko-građevinski objekti

Ove kategorije predstavljaju stepen rizika koji njihova izgradnja i korišćenje nose, odnosno ne uzima u obzir srodnost objekata. U istu kategoriju (A) spadaju porodične kuće površine do 400m 2 i garaže i hangari do 600m 2 , ali su u različitoj kategoriji stambene zgrade sa više od tri stana sa P+4+Pk (PS) – kategorija (B), i ista takva zgrada sa šest spratova – kategorije (V).

Kategorizacija objekta omogućava propisivanje različitog sadržaja tehničke dokumentacije za različite kategorije (Pravilniku o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata). Tako za najmanje zahtevne objekte kategorije (A), projekat za građevinsku dozvolu sadrži samo projekat arhitekture a izrada projekta za izvođenje nije obavezna.

Visokogradnja

Visokogradnja je deo građevinarstva koji se bavi planiranjem i izgradnjom objekata koji se nalaze iznad i na površini zemlje. U takve objekte spadaju: stambeni objekti (porodične kuće, stambene zgrade, soliteri), javni objekti (škole, tržni centri, bolnice, privredni objekti (industrijski, poljoprivredni).

Struke koje učestvuju u izradi projekta i nadzoru nad izvođenjem su u prvom redu arhitekte koje su u neposrednom kontaktu sa investitorom ali i svim ostalim projektantima i izvođačima i koordinišu ceo proces gradnje. Ništa manje važni su i građevinski inženjeri koji osnovne zamisli arhitekata sprovode u delo, kao i geodete, mašinski, hidro, elektro inženjeri i drugi.

Svaki objekat sastoji se od tri glavna dela: deo zgrade ukopan u zemlju, glavni nadzemni deo i završni deo (tavanica sa krovom). Deo zgrade kojim se ona oslanja na zemljište (podlogu) naziva se temeljem, odnosno temeljnom stopom na koje naležu temeljni zidovi. Prostorije ukopane u zemlju su najčešće podrumi, garaže i skloništa i zajedno se nazivaju suteren. Nadzemni deo formiraju spoljni (fasadni) zidovi a unutrašnjost se pregrađuje u funkcionalne celine prema potrebi i projektu. Zavrni deo je krov koji može biti ravan ili kos, sa potkrovljem ili bez njega.

Podela zgrada prema funkciji je na: noseće- konstruktivne elemente, nekonstruktivne elemente, elemente obrade i elemente opreme. Osnovni konstruktivni elementi su: temelj, zid, stub, greda i ploča, čijom kombinacijom se dobijaju brojni drugi elementi. Prema načinu građenja objekti se dele na: tradicionalne, polumontažne, montažni – industrijski način gradnje. Osnovni konstruktivni sistemi koji se primenjuju su: masivni, skeletni i mešoviti. Osnovni konstruktivni materijali su armirani beton i čelik, a u tradicionalnoj gradnji i opeka i blokovi.

Firma Jadran d.o.o. u oblasti visokogradnje bavi se prvenstveno završnim radovima na postojećim objektima: sanacijama, rekonstrukcijama, adaptacijama, čišćenjem fasada kao i izradom novih, uređenjem prostora, zaštitom konstrukcije, ugradnjom instalacija i opreme, i drugim poslovima.

Niskogradnja

Niskogradnja je deo građevinarstva koji se bavi planiranjem i izgradnjom, najčešće, linijskih objekata pod ili na zemlji. Tu spadaju: putevi, pruge, tuneli, mostovi, hidrograđevinski objekti i pripadajuće instalacije kao i pomoćni objekti koji po definiciji ne spadaju u visokogradnju. Ovi objekti spadaju u infrastrukturne objekte i najčešće su pod ingerencijom države. Iako konstrukcije niskogradnje mogu izgledati manje zahtevne od visokogradnje jer imaju manje elemenata, u slučaju potrebe za mostovima, prilaznicama i stubovima na kojima stoje, posebno ako se nalaze u močvarnim, rečnim ili morskim terenima, kao i putevi ili pruge u tunelima, mogu biti izrazito inženjerski zahtevne konstrukcije gde je ispitivanje terena i brižljivo planiranje neophodno, kako u smislu stabilnosti tako i u smislu uštede materijala. Terenska geodetska merenja profila i geološka istraživanja (morfološki sastav zemljišta) su neophodna za kasniju funkcionalnost, upotrebljivost i stabilnost linijske konstrukcije.

U oblasti niskogradnje firma Jadran d.o.o. bavi se: rašćišćavanjem trasa budućih saobraćajnica od rastinja, održavanjem postojećih, uvođenjem potrebnih instalacija uz trasu puta, održavanjem trasa dalekovoda, održavanjem konstrukcije i njenom zaštitom i zamenom dotrajalih elemenata, zamenom kablova, instalacije i izolatora, i drugim srodnim poslovima.

Konsalting

Osnove konsaltinga u oblasti građevinarstva mogu se podeliti u dve grupe:

  • konsalting usluge: tehnička kontrola tehničke dokumentacije, kontrolna merenja, projektovanje u oblasti protivpožarne zaštite, stručno veštačenje i tehnički pregledi novoizgrađenih objekata.
  • konsalting poslovi: izrada plana kvaliteta, izrada tehno-ekonomskih programa, pravljenje plana uređenja i organizacije gradilišta, procena rizika radnih mesta, izrada tenderske dokumentacije.

Za svaku od spomenutih oblasti i konkretan posao formira se stručni konsultantski tim i svakom poslu se pristupa ponaosob uz analiziranje stanja na terenu, postojećih podloga a u dogovoru sa investitorom i drugim učesnicima u projektu. Ukoliko je potrebna dodatna dokumentacija u odnosu na standardnu postojeću, pristupa se izradi iste i obezbeđuju se konsultantske usluge tokom celog trajanja procesa izvođenja radova.